Na sa­mim ob­ron­ci­ma pla­ni­ne Bje­la­si­ce, u mje­stu Maj­sto­ro­vi­na, na oko 14 ki­lo­me­ta­ra od gra­da, ži­vi vi­še ne­go mu­ko­trp­nim ži­vo­tom pe­to­čla­na po­ro­di­ca Mi­lo­še­vić. Gla­va po­ro­di­ce če­tr­de­se­to­smo­go­di­šnji Ra­do­mir Mi­lo­še­vić, sa su­pru­gom Mi­li­jan­kom iz­dr­ža­va u ovoj ne­do­đi­ji tro­je dje­ce. Pri­ma­li su so­ci­jal­nu po­moć, ali već ne­ko­li­ko mje­se­ci ni nju ne do­bi­ja­ju. Ka­žu da je ta­ko za sva­ko­ga. Da se pra­vi pa­u­za u pri­ma­nju od tri mje­se­ca.
Ovu po­ro­di­cu, ko­ja ina­če ži­vi u tro­šnoj ku­ći­ci, ko­ja je za­jed­ni­čo vla­sni­štvo ne­ko­li­ko Ra­do­mi­ro­vih bli­skih ro­đa­ka, ne­dav­no su po­sje­ti­li pred­stav­ni­ci Op­štin­ske or­ga­ni­za­ci­je Cr­ve­nog kr­sta Bi­je­lo Po­lje Ma­šan Živ­ko­vić i Mi­ško Ka­ra­džić. Raz­log je uru­če­nje po­mo­ći, ko­ja im je u ovom tre­nut­ku naj­ne­op­hod­ni­ja.
– Sa­zna­li smo da je ova po­ro­di­ca, ko­ja je ra­ni­je ta­ko­đe bi­la na na­šoj evi­den­ci­ji kad je do­dje­la ne­ke jed­no­krat­ne po­mo­ći u pi­ta­nju, u sta­nju so­ci­jal­ne po­tre­be. Za­to smo uz po­moć do­na­to­ra pri­ku­pi­li ne­što ži­vot­nih na­mir­ni­ca, kao i odje­će i hi­gijn­skih sred­sta­va. Tu je i ne­iz­bje­žan džak bra­šna, ta­ko da smo za­do­volj­ni što smo iz­ma­mi­li osmje­he čla­no­vi­ma ove po­ro­di­ce, ko­ja ka­ko smo se uvje­ri­li da ži­vi ve­o­ma te­ško – ka­zao je Živ­ko­vić.
Po­seb­no su se pra­voj fud­bal­skoj lop­ti ob­ra­do­va­li dje­ča­ci, jer ka­ko ne­ma­ju ni­kog u kom­ši­lu­ku, sa­mi se igra­ju.
- Ni­je nam baš la­ko i je­dva sa­sta­vlja­mo kraj sa kra­jem. Ipak, sve ra­di­mo da dje­ca ne bu­du glad­na. Ne­ma­mo ni­šta ži­vo, ta­ko da nam je to još ve­ća po­te­ško­ća. Ima­li smo do pro­šle go­di­ne kra­vu, ali ka­ko ne­vo­lja ka­ko ka­že na­rod ni­kad ne do­la­zi sa­ma, i ona nam je ugi­nu­la – is­pri­čao je Mi­lo­še­vić.
On do­da­je da je naj­ve­ći pro­blem što su on i su­pru­ga sla­bog zdra­vlja i da to ma­lo nov­ca što ima­ju da­ju za lje­ko­ve.
– Dvo­je dje­ce ima­ju po­te­ško­će sa go­vo­rom, ta­ko da ih vo­di­mo u grad kod lo­go­pe­da, dva pu­ta ne­djelj­no. I za pre­voz do gra­da tre­ba mje­seč­no sko­ro 100 eura. Ka­ko sve iz­dr­ža­vam ni­je­sam pa­me­tan – ka­že otac.
Do­da­je da je pro­blem i od­la­zak dje­ce u ško­lu u Rav­noj Ri­je­ci. Sva­kog da­na ih pra­te i sa­če­ku­ju. Po­lo­vi­na pu­ta je ma­ka­dam. U jed­nom prav­cu niz br­do, kad idu pre­ma ško­li tre­ba sat i po, a u po­vrat­ku i vi­še.
– To nam odu­zme pu­no vre­me­na, iako ne­mam ve­li­ko ima­nje i na ovoj okuć­ni­ci imam šta da ra­dim. Šta će­mo ra­di­ti zi­mi – ne znam, jer ov­dje sni­jeg zna da na­pa­da i pre­ko me­tra – za­bri­nut je Mi­lo­še­vić.
On do­da­je da po­ne­kad uspi­je­va da ne­što ma­lo za­ra­di, ra­de­ći za dnev­ni­cu. U ak­ci­ju po­mo­ći po­ro­di­ci Mi­lo­še­vić, uklju­či­la se i ško­la u Rav­noj Ri­je­ci, či­ji di­rek­tor Ne­boj­ša Ko­rać već obez­bi­je­dio sa do­na­to­ri­ma je­dan kon­ti­gent hra­ne.
– Pri­je ne­ko­li­ko da­na ovu po­ro­di­cu je po­sje­ti­la de­le­ga­ci­ja đač­kog par­la­men­ta, za­jed­no sa pe­da­go­gom Oli­ve­rom Mar­ko­vić. Tom pri­li­kom su im uru­če­ni po­klon pa­ke­ti i pre­htram­be­ni ar­ti­kli i obe­ća­na po­moć. Or­ga­ni­zo­va­će­mo i pri­ku­plja­nje sred­sta­va u škol­skom ko­lek­ti­vu, ka­ko bi­smo im po­mo­gli da ku­pe kra­vu, ko­ja im je u ovom tre­nut­ku naj­ne­op­hod­ni­ja – sa­op­štio je Ko­rać.M.N.